Mexico …no tengo dinero

Neki fora pubovi u “tudorovim” kucicama

Manchester cathedral

Town hall

31.01. Mexico- Cancun

Dižem se u 6, dobar raspored letova imam, bez prevelikog napora, s odmorima i ne predugim cekanjima, a bas mi tako nesto i treba jer sam toliko umorna i bolesna da bih teško podnijela dugacki put bez odmora.
Let je malo kvrgav pa u par navrata držim cugu da se ne isproljeva po meni, vidim da se sve manje bojim letjeti, nestao je onaj strah i nervoza koja me prala u avionu, doduše prije puta sam imala putnu nervozu, ali strah od letenja sam izgleda uspjela pobijediti, znaci da tehnika… suoči se sa strahom i ponavljaj to sto vise…pali.
Uspjela sam malo pročitat vodice u avionu i dobiti par ideja, Yucatan+ Mexico city ako ulovim jeftinu aviokartu do MC, ili Yucatan i Guatemala ak me ulovi nabrijanost ili samo Yucatan ak vidim da mi se vise chilla i odmara po plažama.
U Cancunu čekam bus za centar, matematiciram da vidim da me nisu zajebali kad sam kupovala karte za bus u dolarima, ali nisu, tečaj je za 100$ dobiješ oko 2000 pesosa, malo manje. Nemam bas neki budjet 500usd za 15 dana, i 100 eura u crnom fondu, kartice prazne…moram malo pripazit s parama…no tengo dinero.
Vani toplo, vlazno, pao pljusak, ptice kreste ko lude…buka i vreva na aerodromu…o da…krenulo je:)
Hostel mi je u blizini autobusnog kolodvora u gradu, ne u zoni hotela na obali… Simon hostel, 12$ noc u 20krevetnim sobama, bilo jedino slobodno za te pare na Staru godinu, briga me…važno da ima ekipe za minglanje. Chekiranje traje sat vremena jer babac na recepciji ne moze naci mail od bookinga…ok…moram usporit ritam…pa u Mexicu sam…to tu tak ide.
Ekipa u hostelu se montira za doček, predlažu mi da idem na trg pred neku palaču gdje ce biti muzika i vatromet, malo sam prestrgana za sve to, kupujem par Corona i neki ljuti chips s limetom, pijuckam, uskačem u kratke hlace i majcu i lovim bus za plažu.
A plaža kilometarska, sve hotelski kompleksi, već je 22h, di da sidjem nemam pojma i lovim se one izreke koja me uvijek dobro usmjeri…follow the crowd…i bingo…taman većina silazi na nekom mjestu di su klubovi, i pristup plaži bez hotela.
Muzika tresti, ekipa namontirana, plesačice u tangama, blješte reklame, možes za sitne pare ući u svaki klub, fotkam tu euforiju i ubrzavam prema plazi, plaza duga, meki pijesak, šum valova na oceanu, ljudi sjede solo i u grupicama, piju i chillaju, nema ih previše, latino muzika…pun pogodan…prvo šetam bosa po plićaku dok mi ocean pomalo spire sav teret s kojim sam otišla na put…sjedam uz ocean, vadim pivu i chips, puštam misli na slobodu…neke mi se sviđaju a neke baš i ne…ali mijenjam se izgleda…Sretna Nova godina.

Party u Congu, zona Hotelera

Plaza Chac Mool, Cancun

1.1.2017. Isla Mujeres

Ustajem ko šišmis u 5.45 jer sam jos na europskom vremenu. Uzimam dozu preko moba protiv nedostajanja dragih mojih, doručkujem, oblačim kupaći i pravac Isla Mujeres.

Moj hostel Simon

Dok čekam kolektivo, kombi kaj vozi za sitne pare okolo, razgovaram s čovjekom na stanici, jako je simpatican i susretljiv, on odlazi pa dolazi drugi…isto tako simpa…al kužim da bi mi se uvalili špreheri…malo priće i odmah kak sam lijepa…tra la la. Vidim da ću morat pripazit malo, izgleda da su tu plavuše u deficitu.
Do Isla Mujeres vozi trajekt nekih pol sata-40 min, povratna karta 200 pesosa. Sjedam na palubu, van i pored mene sjeda cura…malo po malo počinjemo razgovarati, zove se Erica, belgijanka, zivi u Bruxellesu, putuje solo, došla dan prije mene, jednostavna, mlada, draga i simpatična. Ide roniti na greben, što mi se učinila dobra ideja pa joj se pridružujem, uvijek mi je draže s nekim putovat nego solo, bar dio puta. Cjenkamo se s ekipom kaj prodaje aranžman za ronjenje, uspijevamo se pogodit za 250 pesosa..sa 350 bez rucka.
Isla Muheres je mali otok, 7km dug, meni ima onaj karpski filing, lagani ritam, manja gužva, manje hotela, prekrasni bijeli pijesak na plazi, tirkizno more, palme, restorančići…nice.

Voze nas prvo do olupine nekog broda, tamo nas iskrcavaju i jedan od njih uzima uže i vodi ekipu, ja gledam kaj im je, al kad smo krenuli i kad me potegnula struja bome sam se namlatila rukama da se održavam i da me ne odnese struja. Uistinu je opasno doci sam ronit tu, odnese te u sekundi, imaju uze na par mjesta da se držiš ali između užeta trebaš plivat sam, malo me frka ulovila radi ruke s kojom ne mogu puno, ali uspjela sam ipak sama plivat i ronit.
Koralja nema puno, i nisu onako šareni kao u Dahabu, ali ima riba, i to dosta, plivaju za ljudima, ne boje se, i ima puno velikih riba, skužila sam barakude, one plosnate okrugle riba, ma svakakvih ima. Uglavnom super iskustvo, al bome borba sa strujama.
Poslije nas je odvezao da vidimo delfine ali u zatvorenom, ne izbliza, tam di ljudi plivaju s delfinima, i na kraju u neki restoran gdje je bio ručak. Mi nismo platile izlet s ručkom nego bez, ali je Erika isposlovala da dobijemo ručak, sve mi se vise sviđa ta cura, stvarno bi mogle dio puta zajedno putovati. U moru kraj restorana imaju ograđeni dio gdje drže jednog morskog psa, i možes se slikati s njim za neki tips. Koliko god to bilo izrabljivanje životinja ne mogu odoljeti zelji i adrenalinu da ga držim u rukama, ulazim u bazen i uzimam morskog cucka u ruke, koza mu je hrapava i čvrsta, uzbuđenje je veliko…pada naslikavanje…pravi sam turist.

Nakon izleta se bacamo na plažu, na sjevernom rubu otoka, a kasnije kad je počelo prejako puhat odlazimo na Plaja de Norte jednu od najljepših plaza u Mexicu.
Grad ima jednu živahnu ulicu sa restoranima koji su prilično skupi, al uspijevamo naći nešto za nas buđet…neke burrito ili tortilje i 2 pive za 85 pesosa.
Dogovaramo se da ćemo se naći za dan, dva u Valadolidu i ići zajedno u Chichen Itzu.
Na trajektu je nemoguća guzva i čekamo sat vremena da se ukrcamo, srećom da smo došle pogledat, jer smo mi planirale još malo opušteno bauljat po otoku. Pitam se kad su svi ti ljudi došli na otok da je tolika kolona za ukrcaj. Valjda i Mexikanci imaju praznike i vole ovo mjesto za odmor, a neki su došli izgleda samo na jednodnevni piknik. Uglavnom kaos.
Uletavam u kolektivo, pivica i chips i ćorka.